Обсуждение статьи "ЕЛЕНА СЕРБСКАЯ"

Она је једина жена којој је Данило Старији написао биографију. 8) Из ње се види да је он Јелену лично познавао, да су били пријатељи и пун је похвала за њезин примеран живот и дарежљивост. Даље се описује њено монашење у Скадру, 9) смрт у њеном дворцу Брњаци и сахрана у њеном манастиру Градцу на Ибру. 10) Сахрани су присуствовали краљ Милутин (дошао из престонице у Скопљу), архиепископ Сава III (из Пећи), Данило (епископ из Бање код К. Митровице), рашки епископ Павле 11) (Нови Пазар) и изасланство Драгутинове властеле. Ту је такође била и многобројна сиротнња којој Јелена беше хранитељка. 12) То је била велика дворска и црквена свечаност. Краљ Драгутин је стигао доцније, као и обе његове снахе, краљица Катарина и Симонида. Оне су гроб украсиле покривачима извезеним златом. 13)

О томе како је почео култ Јелени Данило Старији даје следеће податке. Три године после своје смрти (тј. 1317) она се јавила у сну једном старцу (монаху) у манастиру Градцу. О томе је игуман манастира писмено известио истог оног Павла, епископа рашког, који је био на њеној сахрани, а кога је Јелена много поштовала као рођеног оца. Он је јавио да је „блажена" Јелена у визији рекла да се њено тело извади из земљиног блата и стави пред посетиоце. 14) Епископ Павле је дошао и после свеноћног певања и молитви над гробом блажене, пошто је био сабран цео сабор отворио је гроб. Тело је било „јако в росје лежашге (светим миром умаштено) цјело нерастлимо". Њезино тело су извадили уз појање псалама и песама, ставили у ћивот и сместили пред Христову икону. Ту су мошти лежале и онда кад је Данило писао ово житное. 15) Данас се о том ковчегу ништа не зна. Стога није искључено да је Јеленино тело опет стављено у неку гробницу, или негде скрнвено у време нашег робовања Турцима.

Засебно Јеленино житије чува ее у Хиландару (бр. 482) у рукопису из XVI 16) века. Једно житије „светој" Јеленн поклоњено је у XVI в. манастиру Градцу. 17) Кратко пролошко житије Јелене „чудотворице" чува се у рукопису из 1663/4. г., у Тројици Пљеваљској. 18) Житије „блажене монахиње Јелене" налази се заједно са Службом краљу Милутину и Драгутину у рукопису (бр. 544 л. 63.6 — 105.а) из XVI — XVII века у Народно ј библиотецн у Софији. 19) Житија Драгутиново и Зеленимо од Данила Старнјег била су до 1941 г. у рукопису старе Народне библиотеке у Београду бр. 21. с краја XV и почетком XVI века у препису Георгија Граматика. 19а)

Краљица Јелена нема засебну службу. Она се помиње на неколико места у служби краља Милутина (30. октобра). 20) Тамо се на једном месту нстиче да су од ње произашле две пресветле светиљке (Ми-

8) Данило. 56—101.

9) Исти, 84. 10) Исти, 88—91.

11) Исти, 88—90.

12) Исти, 88.

13) Исти, 97—98.

14) Исти, 99.

15) Исти, 100.

16) Ђ. Сп. Радојичић, Старе ерпехе повеље и рукописне књиге у Хиландару, 74.

17) Записи, 4329.

18) Радојичић. Извештај са пута, 222.

19) Цонев, Опис рукописитје, 1910, бр. 267.

19а) Радојичић, Антологија, 354.

20) Србљак московски л. 52.6 — 67.а

лутин и Драгутин). 21) На другом месту опеваjу се Милутин и Драгутин заjедно са „прекрасном" 22) и „преславном" 23) њиховом маjком Jеленом.

Jелени пису цркве посвећиване.

Њелене мошти биле су у десноj гробници у наосу манастира Градац jош у XVIII веку. 24) Више гробнице jе ктиторска композициjа. Саркофаг jе велики и има дебелу горњу плочу. Не зна се кад jе. одваљен и опљачкан. Њене кости биле су под сводом цркве са леве стране у засвовеноj и назиданоj капелници, а доцниjе изложене су на часноj трпези привременог олтара. 25) Обично се узи.ма да jе лева, маша гробница Jеленине ћерке или неког из породице Немањића. 26) Чед. Миjатовић као историjски приповедач пише да jе ту сахрањена монахиња Анђелиjа коjа jе са краљицом живела и присуствовала њеноj сахрани. 27) Тада jе она тражила да jе сахране не у цркви, него до северног спољњег зида наjближег краљичином гробу. 28) Иако jе Миjатовић смео да измисли Анђелиjу, питамо се каква jе то надгробна плоча њеног саркофага коjа има изрезан крст са постољем и две пречке. По натпису изгледа да jе она направлена 1421. То треба испитати.

Jелена jе насликана двапут са сводим синовима Милутином и Драгутином краjем XIII века на две сличне иконе од коjих jе jедна у цркви Св. Николе, у Бариjу, а друга у цркви Св. Петра у Риму. 29) Сем тога, поспре jош два њена портрета у ризи православие монахиње. И то у Бурђевнм Стубовима 1282/3. године 30) и у Ариљу 1296. године 31) тош jе насликана у Градцу (код Брвеника), Сопоћанима и Грачаници 32) Њен портрет у Сопоћанима сигниран jе као „света" Jелена монахња исто као и у Грачаници 33). Она jе дата у манастиру Градишту у Панировипима (1620) са круном на глави у богатоj одегш. 34) Њезин култ нарочито jе раширен око манастира Градац. Ту jе скуп 21 маjа (на дан цара Константина и Jелене). Околни селjаци зову манастир, а и саму цркву, „Света Jела". 35) У Црноj Гори помињьу jе у причама.

За Jеленино име везан jе животворни крст коjи jе она некад поклонила Сопоћанима. Он jе чуван међу реликвиjама аустриског дворца у XVIII веку. Тамо су поjедан делић тога крста добрали новоро-

21) I стихира на великоj вечерњи

22) VI песма, 3. и 4. тропар канона и синаксар

23) VIII песма 2. тропар канона

24) Обшти лист, препис М. С. Милоjевића, 34. Василиjе Марковић, Ктитори и њихивс дужности и права, Прилози КJИФ 1925, 115.

25) Жарко Дукић, Црква Јања у Влаху Старом, Гласник Спп 23 — 24 (Београд), 1938, 604.

26) МилоjкО В. Веселиновић, Српске калуђерице, Глас 80, Београд 1909, М. Башић, Смрт краљице Jелене, Српска црква (календар за 1913), Београд, 1912, 49.

27) Краљичина Анђелиjа, Београд, 1928, 184.

28) Исто

29) Светозар Радоjичић, Српске иконе од XII века до 1459 године, Београд, 1960, 10. и сл. 3.

30) Исти. Портрета серпских владара, Скопље, 1934, 27.

31) Исти, 32.

32) Смирнов, 120.

33) Записи, 5085. Вл. Петковић, Из живописа Грачанице, Историjски часопис 5, Београд, 1955, 5. -:

34) Вељко Ђурић, Фреско сликарство манастира Градишта у у Паштровићима, 279.

35) Милићевић, Кнежевина Србиjа, 657.