Всякий, ненавидящий брата своего, есть человекоубийца; а вы знаете, что никакой человекоубийца не имеет жизни вечной, в нем пребывающей. 1 Ин. 3,15

Обсуждение статьи "ЕЛЕНА СЕРБСКАЯ"

д. Александр Васильев
только чтение
православный, УПЦ МП

Сообщений: 3939
Дата регистрации: 08.11.2014
О правках
24.01.2018 16:43:12

В свете последней правки, может быть, всё-таки нужно убрать абзац, находящийся прямо перед исправленным?

> Посвящения храмов св. Елене Сербской неизвестны. Свидетельства ее почитания за пределами Сербии отсутствуют.
Этот абзац уже не соответствует действительности. Причём добавлю: и раньше не соответствовал! Как можно утверждать об отсутствии почитания за пределами Сербии, когда её память есть в календаре РПЦ?! http://calendar.rop.ru/?idd=316

Ответить
Александр Иванов
администратор
православный, РПЦ

Сообщений: 4745
Дата регистрации: 17.01.2005
Re: О правках
24.01.2018 17:19:43 в ответ на "О правках" (д. Александр Васильев)

> В свете последней правки, может быть, всё-таки нужно убрать абзац, находящийся прямо перед исправленным?
> > Посвящения храмов св. Елене Сербской неизвестны. Свидетельства ее почитания за пределами Сербии отсутствуют.
> Этот абзац уже не соответствует действительности. Причём добавлю: и раньше не соответствовал! Как можно утверждать об отсутствии почитания за пределами Сербии, когда её память есть в календаре РПЦ?! http://calendar.rop.ru/?idd=316

Согласен.

Ответить
Олексій Тре
пользователь
УПЦ МП

Сообщений: 2233
Дата регистрации: 03.04.2013
Re: О правках
24.01.2018 19:08:27 в ответ на "Re: О правках" (Александр Иванов)

> > В свете последней правки, может быть, всё-таки нужно убрать абзац, находящийся прямо перед исправленным?
> > > Посвящения храмов св. Елене Сербской неизвестны. Свидетельства ее почитания за пределами Сербии отсутствуют.
> Согласен.

Не согласен. В контексте источника им. ввиду то, что нет известий о том, что в 14 - 20 (до на нач. 21 в.) веках были заложены храмы в честь Елены Анжуйской или о том что за этот период им. место почитание этой святой за пределами Сербии. Это детали. Может и не принципиальные, но детали истории почитания.

Ответить
д. Александр Васильев
только чтение
православный, УПЦ МП

Сообщений: 3939
Дата регистрации: 08.11.2014
Re: О правках
24.01.2018 21:55:17 в ответ на "Re: О правках" (Олексій Тре)

> В контексте источника им. ввиду то, что нет известий о том, что в 14 - 20 (до на нач. 21 в.) веках были заложены храмы в честь Елены Анжуйской или о том что за этот период им. место почитание этой святой за пределами Сербии. Это детали. Может и не принципиальные, но детали истории почитания.

Беда в том, что этот абзац был свёрстан совершенно отдельно, вне всякого контекста, формулировки - прямые как столбы и однозначные. Если Вы хотите, то напишите информацию об истории почитания, но так, чтобы было понятно, что это о прошлом, а не о сегодняшнем дне.

Ответить
Олексій Тре
пользователь
УПЦ МП

Сообщений: 2233
Дата регистрации: 03.04.2013
Re: О правках
26.01.2018 10:24:18 в ответ на "Re: О правках" (д. Александр Васильев)

> Беда в том, что этот абзац был свёрстан совершенно отдельно, вне всякого контекста, формулировки - прямые как столбы и однозначные. Если Вы хотите, то напишите информацию об истории почитания, но так, чтобы было понятно, что это о прошлом, а не о сегодняшнем дне.

Беда в том, что в источнике сказано следующее:

"Центром почитания Е. А. является мон-рь Градац, празднование совершается в день памяти св. равноапостольных Константина и Елены (21 мая). Окрестные жители часто именуют мон-рь и его собор «Света Ела». Посвящения храмов Е. А. неизвестны. Свидетельства ее почитания за пределами Сербии отсутствую"

На Древа, стараниями дописывателей, 1) была вычеркнута фраза:

> Посвящения храмов св. Елене Сербской неизвестны. Свидетельства ее почитания за пределами Сербии отсутствуют.

Но, перед этим вставлен неинтересный комментарий:

> Память св. Елены отмечается 30 октября вместе с памятью ее детей, свв. Милутина и Драгутина. Православная энциклопедия указывает, вероятно ошибочно, что празднование совершается в день памяти св. равноапостольных Константина и Елены (21 мая). Вероятно, имеет место путаница с памятью прп. Елены Дечанской (+ ок. 1350), отмечаемой в тот день.

Беда, да и только.

Монастырь Градац является "задужбиной" королевы. И вполне понятно, что ее память по месту, в указ. монастыре отмечается/отмечалась в день памяти ее тезоименной святой. Об этом написали не безымянные авторы, а такие как Путятин (http://istina.msu.ru/profile/putatin/) и Турилов (http://inslav.ru/people/turilov-anatoliy-arkadevich), которые указали ссылки на авторитетные источники.

На заметку:

2. Św. Helena Andegaweńska, 30 października

Postać św. Heleny Andegaweńskiej (fr. Hélène d’Anjou, serb. Jelena Anžujska) jest w serbskiej historii Kościoła szczególna. To jedyna święta, o której wiadomo, że miała przeprowadzoną oficjalną ceremonię potwierdzającą świętość i jedna z pierwszych, którą wpisano do cerkiewnego kalendarza. Ustanowienie i rozwój kultu Heleny łączone są z osobą Danila II, arcybiskupa serbskiego (1324-1337), ogłoszonego świętym (19 XII), który napisał indywidualny obszerny żywot władczyni.

Źródła wskazują, że Helena zmarła 8 marca 1314 roku, ale Danilo pisze, iż stało się to 15 lutego [16]. Pochówkowi królowej towarzyszyła oficjalna cerkiewno-dworska uroczystość, w której uczestniczył jej syn, król Milutin, arcybiskup Peci, Sawa III, biskup Danilo i biskup Raszki – Paweł, oraz wysłannicy drugiego z synów Heleny, Dragutina.

Z żywota Danila można odtworzyć początki kultu Heleny – trzy lata po śmierci, w 1317 roku, miała się objawić we śnie jednemu z mnichów monasteru Gradac i polecić, by wyciągnięto jej ciało z grobu i umieszczono na widoku wiernych [17]. Igumen Gradca poinformował o tym zdarzeniu biskupa Raszki, który przybył do monasteru i wraz z całym soborem biskupów dokonał przeniesienia relikwii do przyklasztornej cerkwi, potwierdzając za zgodą Sawy III świętość królowej. Prawdopodobnie właśnie wtedy ustalono też dzień jej pamięci na 30. października.

Mimo wczesnego uznania prawa do świętości i wskazania dnia indywidulnego świę- ta, kult rozwija się powoli. Dzień pamięci to ciągle bardziej święto towarzyszące niż samodzielne, a kult królowej skoncentrowany jest głównie wokół monasteru Gradac. Do dziś nie powstała osobna służba dedykowana Helenie. Podczas poświęconej jej liturgii odczytuje się służbę ku czci św. Milutina, pióra Danila Młodszego (XIV w.), gdzie Helena wspominana jest jako matka dwóch świętych (I stichira na wielkiej wieczerni) i sławiona wraz z synami (VI pieśń, 3 i 4 tropar kanonu i synaksar (żywot krótki, tzw. prologowy); VIII pieśń, 2 tropar kanonu).

Chociaż święto Heleny nosi lokalny charakter, ma na swoim terenie mocno ugruntowaną pozycję, ponieważ uroczystości poświęcone królowej miejscowa społeczność obchodzi również 21 maja, w dzień pamięci cesarza Konstantyna i jego matki, cesarzowej Heleny [18].

Kult Heleny wiąże się też z dość nietypowym dla Cerkwi zdarzeniem, mianowicie w 1999 roku rosyjska hymnografka Tatiana A. Sienina (siostra Kasja), z Cerkwi pozakanonicznej, napisała nieoficjalne oficjum ku czci św. św. Dragutina i Milutina, a także ich matki, św. Heleny. Zrobiła to jednak z pobudek prywatnych, nie dla kultu publicznego [19].

Где [18] = Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца. Историјско-етнографска расправа, Смедерево 1965, s. 87, http://books.google.com/books?id=lyocAAAAMAAJ

Ответить
д. Александр Васильев
только чтение
православный, УПЦ МП

Сообщений: 3939
Дата регистрации: 08.11.2014
Re: О правках
26.01.2018 13:04:33 в ответ на "Re: О правках" (Олексій Тре)

Олексій, просто правьте статью! ))

Ответить
Олексій Тре
пользователь
УПЦ МП

Сообщений: 2233
Дата регистрации: 03.04.2013
Re: Ту jе скуп 21 маjа (на дан цара Константина и Jелене)
27.01.2018 18:15:17 в ответ на "Re: О правках" (д. Александр Васильев)

> Олексій, просто правьте статью! ))

Да, я уже было начал, но натолкнулся на размышлизмы хозяина площадки:

> Память св. Елены отмечается 30 октября вместе с памятью ее детей, свв. Милутина и Драгутина. Православная энциклопедия указывает, вероятно ошибочно, что празднование совершается в день памяти св. равноапостольных Константина и Елены (21 мая). Вероятно, имеет место путаница с памятью прп. Елены Дечанской (+ ок. 1350), отмечаемой в тот день.

- с которыми не согласен. См. мой предыдущий пост. Считайте, что пока идет предварительная арт-подготовка (выцарапал из Павловић Л. Култови лица код срба и македонаца: (Ист.-етногр. расправа). Смередево, 1965. С. 86-87, http://books.google.com/books?id=lyocAAAAMAAJ):

[С. 86]:

Она је једина жена којој је Данило Старији написао биографију. 8) Из ње се види да је он Јелену лично познавао, да су били пријатељи и пун је похвала за њезин примеран живот и дарежљивост. Даље се описује њено монашење у Скадру, 9) смрт у њеном дворцу Брњаци и сахрана у њеном манастиру Градцу на Ибру. 10) Сахрани су присуствовали краљ Милутин (дошао из престонице у Скопљу), архиепископ Сава III (из Пећи), Данило (епископ из Бање код К. Митровице), рашки епископ Павле 11) (Нови Пазар) и изасланство Драгутинове властеле. Ту је такође била и многобројна сиротнња којој Јелена беше хранитељка. 12) То је била велика дворска и црквена свечаност. Краљ Драгутин је стигао доцније, као и обе његове снахе, краљица Катарина и Симонида. Оне су гроб украсиле покривачима извезеним златом. 13)

О томе како је почео култ Јелени Данило Старији даје следеће податке. Три године после своје смрти (тј. 1317) она се јавила у сну једном старцу (монаху) у манастиру Градцу. О томе је игуман манастира писмено известио истог оног Павла, епископа рашког, који је био на њеној сахрани, а кога је Јелена много поштовала као рођеног оца. Он је јавио да је „блажена" Јелена у визији рекла да се њено тело извади из земљиног блата и стави пред посетиоце. 14) Епископ Павле је дошао и после свеноћног певања и молитви над гробом блажене, пошто је био сабран цео сабор отворио је гроб. Тело је било „јако в росје лежашге (светим миром умаштено) цјело нерастлимо". Њезино тело су извадили уз појање псалама и песама, ставили у ћивот и сместили пред Христову икону. Ту су мошти лежале и онда кад је Данило писао ово житное. 15) Данас се о том ковчегу ништа не зна. Стога није искључено да је Јеленино тело опет стављено у неку гробницу, или негде скрнвено у време нашег робовања Турцима.

Засебно Јеленино житије чува ее у Хиландару (бр. 482) у рукопису из XVI 16) века. Једно житије „светој" Јеленн поклоњено је у XVI в. манастиру Градцу. 17) Кратко пролошко житије Јелене „чудотворице" чува се у рукопису из 1663/4. г., у Тројици Пљеваљској. 18) Житије „блажене монахиње Јелене" налази се заједно са Службом краљу Милутину и Драгутину у рукопису (бр. 544 л. 63.6 — 105.а) из XVI — XVII века у Народно ј библиотецн у Софији. 19) Житија Драгутиново и Зеленимо од Данила Старнјег била су до 1941 г. у рукопису старе Народне библиотеке у Београду бр. 21. с краја XV и почетком XVI века у препису Георгија Граматика. 19а)

Краљица Јелена нема засебну службу. Она се помиње на неколико места у служби краља Милутина (30. октобра). 20) Тамо се на једном месту нстиче да су од ње произашле две пресветле светиљке (Ми-

8) Данило. 56—101.
9) Исти, 84. 10) Исти, 88—91.
11) Исти, 88—90.
12) Исти, 88.
13) Исти, 97—98.
14) Исти, 99.
15) Исти, 100.
16) Ђ. Сп. Радојичић, Старе ерпехе повеље и рукописне књиге у Хиландару, 74.
17) Записи, 4329.
18) Радојичић. Извештај са пута, 222.
19) Цонев, Опис рукописитје, 1910, бр. 267.
19а) Радојичић, Антологија, 354.
20) Србљак московски л. 52.6 — 67.а

[С. 87]:

лутин и Драгутин). 21) На другом месту опеваjу се Милутин и Драгутин заjедно са „прекрасном" 22) и „преславном" 23) њиховом маjком Jеленом.

Jелени пису цркве посвећиване.

Њелене мошти биле су у десноj гробници у наосу манастира Градац jош у XVIII веку. 24) Више гробнице jе ктиторска композициjа. Саркофаг jе велики и има дебелу горњу плочу. Не зна се кад jе. одваљен и опљачкан. Њене кости биле су под сводом цркве са леве стране у засвовеноj и назиданоj капелници, а доцниjе изложене су на часноj трпези привременог олтара. 25) Обично се узи.ма да jе лева, маша гробница Jеленине ћерке или неког из породице Немањића. 26) Чед. Миjатовић као историjски приповедач пише да jе ту сахрањена монахиња Анђелиjа коjа jе са краљицом живела и присуствовала њеноj сахрани. 27) Тада jе она тражила да jе сахране не у цркви, него до северног спољњег зида наjближег краљичином гробу. 28) Иако jе Миjатовић смео да измисли Анђелиjу, питамо се каква jе то надгробна плоча њеног саркофага коjа има изрезан крст са постољем и две пречке. По натпису изгледа да jе она направлена 1421. То треба испитати.

Jелена jе насликана двапут са сводим синовима Милутином и Драгутином краjем XIII века на две сличне иконе од коjих jе jедна у цркви Св. Николе, у Бариjу, а друга у цркви Св. Петра у Риму. 29) Сем тога, поспре jош два њена портрета у ризи православие монахиње. И то у Бурђевнм Стубовима 1282/3. године 30) и у Ариљу 1296. године 31) тош jе насликана у Градцу (код Брвеника), Сопоћанима и Грачаници 32) Њен портрет у Сопоћанима сигниран jе као „света" Jелена монахња исто као и у Грачаници 33). Она jе дата у манастиру Градишту у Панировипима (1620) са круном на глави у богатоj одегш. 34) Њезин култ нарочито jе раширен око манастира Градац. Ту jе скуп 21 маjа (на дан цара Константина и Jелене). Околни селjаци зову манастир, а и саму цркву, „Света Jела". 35) У Црноj Гори помињьу jе у причама.

За Jеленино име везан jе животворни крст коjи jе она некад поклонила Сопоћанима. Он jе чуван међу реликвиjама аустриског дворца у XVIII веку. Тамо су поjедан делић тога крста добрали новоро-

21) I стихира на великоj вечерњи
22) VI песма, 3. и 4. тропар канона и синаксар
23) VIII песма 2. тропар канона
24) Обшти лист, препис М. С. Милоjевића, 34. Василиjе Марковић, Ктитори и њихивс дужности и права, Прилози КJИФ 1925, 115.
25) Жарко Дукић, Црква Јања у Влаху Старом, Гласник Спп 23 — 24 (Београд), 1938, 604.
26) МилоjкО В. Веселиновић, Српске калуђерице, Глас 80, Београд 1909, М. Башић, Смрт краљице Jелене, Српска црква (календар за 1913), Београд, 1912, 49.
27) Краљичина Анђелиjа, Београд, 1928, 184.
28) Исто
29) Светозар Радоjичић, Српске иконе од XII века до 1459 године, Београд, 1960, 10. и сл. 3.
30) Исти. Портрета серпских владара, Скопље, 1934, 27.
31) Исти, 32.
32) Смирнов, 120.
33) Записи, 5085. Вл. Петковић, Из живописа Грачанице, Историjски часопис 5, Београд, 1955, 5. -:
34) Вељко Ђурић, Фреско сликарство манастира Градишта у у Паштровићима, 279.
35) Милићевић, Кнежевина Србиjа, 657.

Ответить
Александр Иванов
администратор
православный, РПЦ

Сообщений: 4745
Дата регистрации: 17.01.2005
Re: Ту jе скуп 21 маjа (на дан цара Константина и Jелене)
27.01.2018 21:38:57 в ответ на "Re: Ту jе скуп 21 маjа (на дан цара Константина и Jелене)" (Олексій Тре)

> > Олексій, просто правьте статью! ))
> Да, я уже было начал, но натолкнулся на размышлизмы хозяина площадки:

Исправляйте "размышлизмы" нещадно.

Ответить