> Мне кажется, большая натяжка. "Позже" - понятие растяжимое, и не факт, что сменил он именно о. Милана.
О натяжках, "распоп Милан Голубович" [1] и "поп Милан Баняц". Выцарапано из Google :
[С. 210]: Препоручио је да будно пратимо покрете непријатела у свим правцима — од Бихаћа према Петровцу, као и оне из Петровца у другим правцима. Осим тога скренуо нам је пажњу на могућност да нас њемачка пјешадија заобиђе кроз шуму и да се пробије према Дрвару. Опоменуо нас је на тајност наређења и препоручио нам да не излазимо на Оштрељ док не стигну официри који ће преузети команду...
[С. 210-211]: Заобишли смо га кроз шуму и клонећи се пута и пруге наставили бјекство у правцу Дрвара. Тако смо, у групицама или појединачно, у сам сумрак стигли у Дрвар. Једино Лука Јојић Ћић није успио да побјегне. Ухапсили су га, довели у Дрвар, затворили у шутгу код Чиновничког дома и поставили војника да га чува. За све ово сазнали смо каоно увече од Милана Голубовића Распопа. Он нам рече да је ствар са Ћићом врло на, зато га Мићо Штрбац, Душан Курбалија и ја замолисмо да оде код во ј ног запов једника и покуша ослободити Тхића. Распоп нам показа шупу у којој је затворен Ћић и рече да нема смисла разговарати са официрима, јер се не зна зашто је затворен, већ је боље да некако смувамо стражара и извучемо Ћића. Он сам затогм оде до стражара и поче с њим разговор. У скоро њих двојица уђоше у дом. Нас тројица утрчимо у двориште, провалимо врата на шупи и ослободимо затвор еника. Он прескочи ограду према жељезничкој станици, а нас тројица се вратимо на улицу и повучемо у таму иопред Радничког дома. Хтјели смо да будемо у близкии како бисмо знали шта ће бити кад се опази бјекство и отклонимо сумњу са себе ако би се то послије истраживало. По изласку из дома Распоп нам рече да ствари лоше стоје. Нијемци траже безусловну предају, иначе ће Дрвар сравнити са земљом.
[С. 217]: Ударцима обори Богдана на под и почне га газити. Првим ударцима боксера избио му је два зуба. У трен ока Богдан се нађе у локви крви. За њим дође на ред Бово Крецо, који прође као и Богдан . Богића и мене испиташе, али нас нису тукли . Послије тога напустише нашу ћелију. Ускоро се из сусједне ћелије зачу јаук и лелек . и тако редом — од ћелије до ћелије . Чујем познати глас Бобе Креце : „ Удрите , крвници , бићемо освећени ! Живјела Комунистичка партија ! “ и све тако док под ударцима није изгубио свијест. Распоп Голубовић викао је исто као и Бобо: „ Побијте нас , нећете хиљаде других , а они ће вам ово добро вратити и платити “ . Злочинци , које видим кроз прозорче ћелије , одлазе уморни и крвави.
[С. 217]: Отац и син, Стево и Срећко Букелић , изразили су жељу да их убију у загрљају, што је и учињено , а Милан Голубовић Распоп, чекајући на ред да буде убијен и гледајући шта се дешава узвикивао је као и Бобо . Мићo Штрбац, па Бањац и Стеван Шкорић полумртви су лежали поед іамом итд. На краjу рече да су сви бачени у Рисовачку јаму . Питамо сатника шта ће бити са нама . „ Видјећемо — рече — немамо довољно података “ . и заједно са пратиоцем изађе из ћелије. Врата се затворише за њима , ми остасмо у ћелији нијеми , пресјечени . Наступио је чудан мир , сазнали смо како су прошли наши другови . То је и нас чекало . Није нам преостало Ништа друго до да чекамо кад ће и по нас доћи .
[С. 310]: Неки од њих избјегли су у села, а мањи број је отишао у Србију . Сазнало се да су људи које су усташе похапсиле, отјерани у село Рисовац код Босанског Петровца, гдје су стријељани и бачени у јаму. Међу њима били су директор жељезница Богдан Калаба, поп Милан Бањац, Бобо Крецо, син трговца, Стево Николић , службеник „Шипада“, Драго Билбија , пословођа столарије пилaнe , Мићo Штрбац , столарски радник пилане и још много других.
- Drvar 1941-1945. Sjećanja ucheskika, 1972:
[1] "распоп: м. поп-расстрига, бывший поп.; распопити, распопим (несов. распопљавати) расстричь, лишить сана свяшенника; [распоп] се расстричься (о попе); распопљавати, распбпљавам (сов. распопити) расстригать, лишать сана свяшенника; [распопљавати] се расстригаться (о попе)". И.И.Толстой. Сербско-хорватско-русский словарь. М. 2001 (7-е издание), с. 508. |