Обсуждение статьи "ГОЛУБОВИЧ МИЛАН"

Как-то плохо у меня укладывалось, что бывший священник прославлен как священномученик. Вообще "бывшим" священник может быть только после извержения его из сана (даже добровольное сложение с себя сана или даже отречение от сана, если за этим не последовало официальное извержение из сана, по идее не делает священника "бывшим"). Попытался разобраться. Ссылка на эту информацию мертва, попытки найти её в архиве дали только параллельную публикацию (латиница, а не кириллица) - вот здесь: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/982/tekst/ogledalo-sudbine-s...lat И там написано буквально следующее: "Tada je ubijen i Milan Golubović, sveštenik u penziji koji je vršio dužnost vaspitača u šegrtskom domu u Drvaru." То есть: "Тогда же убит и Милан Голубович, священник на пенсии, который занимал должность преподавателя в [šegrtskom domu?] в Дрваре". Думаю, слово "бывший" нужно убрать. То, что он работал на светской работе, не лишает его сана.

Поправил, спасибо.

Собственно, оригинал это эмигранский журнал (бывшие четники) в Чикаго "Гласник" сербского историко-культурного общества "Негош", 1958 год:

По уточненным данным, Милан Голубовович был учителем в Мостаре (от Дрвара 222 км):

Видимо, до 1936 был священником в с. Чаджевица (Чађевица, похоже, что это Чаджевица-Средня).

Велибор В. Џомић. Страдање српског православног свештенства у Независној држави Хрватској: https://www.rastko.rs/istorija/dzomic-uzlocini/uzlocini-sves...tml

Вдогонку, похоже, что о нем:

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/wp-content/uploads/...pdf

Спасибо, не понял только, откуда 1936 год?

Мне кажется, большая натяжка. "Позже" - понятие растяжимое, и не факт, что сменил он именно о. Милана.

О натяжках, "распоп Милан Голубович" [1] и "поп Милан Баняц". Выцарапано из Google :

[С. 210]: Препоручио је да будно пратимо покрете непријатела у свим правцима — од Бихаћа према Петровцу, као и оне из Петровца у другим правцима. Осим тога скренуо нам је пажњу на могућност да нас њемачка пјешадија заобиђе кроз шуму и да се пробије према Дрвару. Опоменуо нас је на тајност наређења и препоручио нам да не излазимо на Оштрељ док не стигну официри који ће преузети команду...

[С. 210-211]: Заобишли смо га кроз шуму и клонећи се пута и пруге наставили бјекство у правцу Дрвара. Тако смо, у групицама или појединачно, у сам сумрак стигли у Дрвар. Једино Лука Јојић Ћић није успио да побјегне. Ухапсили су га, довели у Дрвар, затворили у шутгу код Чиновничког дома и поставили војника да га чува. За све ово сазнали смо каоно увече од Милана Голубовића Распопа. Он нам рече да је ствар са Ћићом врло на, зато га Мићо Штрбац, Душан Курбалија и ја  замолисмо да оде код во ј ног запов једника и покуша ослободити Тхића. Распоп нам показа шупу у којој је затворен Ћић и рече да нема смисла разговарати са официрима, јер се не зна зашто је затворен, већ је боље да некако смувамо стражара и извучемо Ћића. Он сам затогм оде до стражара и поче с њим разговор. У скоро њих двојица уђоше у дом. Нас тројица утрчимо у двориште, провалимо врата на шупи и ослободимо затвор еника. Он прескочи ограду према жељезничкој станици, а нас тројица се вратимо на улицу и повучемо у таму иопред Радничког дома. Хтјели смо  да будемо у близкии како бисмо знали шта ће бити кад се опази бјекство и отклонимо сумњу са себе ако би се то послије истраживало. По изласку из дома Распоп нам рече да ствари лоше стоје. Нијемци траже  безусловну предају, иначе ће Дрвар сравнити са земљом.

[С. 217]: Ударцима обори Богдана на под и почне га газити. Првим ударцима боксера избио му је два зуба. У трен ока Богдан се нађе у локви крви. За њим дође на ред Бово Крецо, који прође као и Богдан . Богића и мене испиташе, али нас нису тукли . Послије тога напустише нашу ћелију. Ускоро се из сусједне ћелије зачу јаук и лелек . и тако редом — од ћелије до ћелије . Чујем познати глас Бобе Креце : „ Удрите , крвници , бићемо освећени ! Живјела Комунистичка партија ! “ и све тако док под ударцима није изгубио свијест. Распоп Голубовић викао је исто као и Бобо: „ Побијте нас , нећете хиљаде других , а они ће вам ово добро вратити и платити “ . Злочинци , које видим кроз прозорче ћелије , одлазе уморни и крвави.

[С. 217]: Отац и син, Стево и Срећко Букелић , изразили су жељу да их убију у загрљају, што је и учињено , а Милан Голубовић Распоп, чекајући на ред да буде убијен и гледајући шта се дешава узвикивао је као и Бобо . Мићo Штрбац, па Бањац и Стеван Шкорић полумртви су лежали поед іамом итд. На краjу рече да су сви бачени у Рисовачку јаму . Питамо сатника шта ће бити са нама . „ Видјећемо — рече — немамо довољно података “ . и заједно са пратиоцем изађе из ћелије. Врата се затворише за њима , ми остасмо у ћелији нијеми , пресјечени . Наступио је чудан мир , сазнали смо како су прошли наши другови . То је и нас чекало . Није нам преостало Ништа друго до да чекамо кад ће и по нас доћи .

[С. 310]: Неки од њих избјегли су у села, а мањи број је отишао у Србију . Сазнало се да су људи које су усташе похапсиле, отјерани у село Рисовац код Босанског Петровца, гдје су стријељани и бачени у јаму. Међу њима били су директор жељезница Богдан Калаба, поп Милан Бањац, Бобо Крецо, син трговца, Стево Николић , службеник „Шипада“, Драго Билбија , пословођа столарије пилaнe , Мићo Штрбац , столарски радник пилане и још много других.

• Drvar 1941-1945. Sjećanja ucheskika, 1972:
• http://books.google.com/books?id=Gn9uAAAAIAAJ

[1]  "распоп: м. поп-расстрига, бывший поп.; распопити, распопим (несов. распопљавати) расстричь, лишить сана свяшенника; [распоп] се расстричься (о попе); распопљавати, распбпљавам (сов. распопити) расстригать, лишать сана свяшенника; [распопљавати] се расстригаться (о попе)". И.И.Толстой. Сербско-хорватско-русский словарь. М. 2001 (7-е издание), с. 508.

Не знаю, я очень далёк от сербской темы, и, конечно, не мне судить. Но и у нас "попом-расстригой" (= "распоп" по-сербски) могли называть и тех, кого лишили сана, и тех, кто сам публично от сана отрекся, и тех, кто просто не служил, па работал каким-нибудь бухгалтером или преподавателем. Для меня главным остается то, что "распоп" был прославлен как '''священно́''мученик - т. е. человек в священном сане. Таковым он остался в церковном деянии.

Еще раз "о натяжках". Вопрос касался фразы "почему бывший". В 1941 для "внецерковных" сербов о. Милан Голубович был "распоп".

Постом выше даны цитаты от очевидца событий , участника Дрварского восстания (к тому же коммуниста). Все остальное без комментариев.

То есть не служащий священник Нецерковным все равно, но у нас же вроде церковный сайт, и по церковным понятиям бывший священник - это лишенный сана. Но лишенца не прославляют как священномученика.