|
Олексій Тре пользователь УПЦ МП Сообщений: 2233 Дата регистрации: 03.04.2013 |
О настоятелях в Дечанах
22.11.2020 15:15:44 |
|
Согласно сербским архивам, епископ Митрофан (Абрамов) отказался переезжать в Дечаны - т.е. он не мог быть в Дечанах ни настоятелем, ни управлять монашеской школой в Дечанском монастыре: "Сабор је предао Синоду на извршење ове одлуке, због чега је Синод позвао тадашњег школског управника, епископа Митрофана, да поднесе извештај о раду школе, што је и учинио. Такође је било потребно поставити новог управника Монашке школе, пошто је епископ Митрофан одбио да се пресели у манастир Дечане. Синод је наредио да се све обавезе у школи изврше, као што су испити и почне са припремама за пресељење. Припреме су ишле убразним током, као и изградња зграде. Ученици су са својим наставницима у Дечане стигли 2. децембра 1932. године, а настава је почела 7. децембра. Следеће године је 20. маја Сабор поставио новог управника Монашке школе у Дечанима, јеромонаха Дионисија (Миливојевића). Претходно је Сабор за управника изабрао епископа скадарског Виктора (Михаиловића), али је он ту функцију одбио".
Исочник: Борис Фајфрић . Рад монашке школе у манастиру Раковица и њени професори као епископи // Епархиальный сборник Захумско Герцеговинсой и Приморской епархии "Видослов” (на серб. яз.), 2020, с. 164: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/wp-content/uploads/...pdf Настоятелм в Дечанах с 1919 по 1935 был Леонтий Нинкович: "Леонтије Нинковић (1873-1946) је постављен за игумана Дечана 1919. године а за архимандрита је произведен две године касније. Старешина монашке обитељи Дечана је остао до 1935, када постаје игуман манастира Добрићево. Године 1938. прелази у манастир Житомислић. Преминуо је 1946. и сахрањен у Требињу. Гласник: службени лист Српске православне цркве, август 1984, година LXV, број 8."
По всей видимости, с 1935 настоятелем в Дечанах стал директор монашеской школы Дионисий (Миливоевич), наместником монастыря с 1935 по янв. 1937 был иеромонах Дмитрий. После архим. Дионисия в октябре 1938 настоятелем стал игумен Иоанн. См. ниже: "Бројни аутори у Споменици инсистирали су на врло познатом гостопримству манастирске управе и братства. Таквих записа било је у континуитету у овом периоду… Настојатељима манастира, најпре архимандриту Дионисију, касније игуману Јовану (Споменица, стр. 385, 452), посебно се захваљи вало на гостопримству."
"83. 15. мај 1937, Грађанска школа у Урошевцу: „Данас 15 маја 1937 године посетила је Грађанска школа из Урошевца славни манастир Дечане. У души деце блистао је осећај поноса на своју прошлост и великане који знадоше оставити најдостојнији траг своје моћи и величине. Пријем на који је школа наишла био је братски. Зато благодаримо арх. Дионисију и осталом братству (...)“ стр. 385. ".
"144. епископ Дионисије (Миливојевић), 23. јун 1938: „(...) архимандрит Дионисије је изабран за епископа“ стр. 425."
"149. нејасно, извесни судија: „Захвални (...) Г. Дионисију на гостопримству приликом прослављања судско– адвокатских традиционалних дана 30 јуна 1938 године“ стр. 429"
"176. 14. октобар 1938, нејасно: „Полазим одавде са захвалношћу према пажњи дивне братије ове свете Лавре, а на првом месту оца игумана Јована (...)“ стр. 452. "
Записи, сделанные наместником монастыря Димитрием: "20. 20. октобар 1935, намесник Високих Дечана Димитрије: „После петнаест година од дана када примих монашки подвиг у овој светој обитељи као свршени ученик Монашке школе из Раковице–Београд, данас добих декрет о постављењу за намесника ове свете лавре. Благодарном Богу и светом славном ктитору ове Лавре – св. Краљу Стефану, који ме удостојише овог великог положаја. Моје младалачке идеје – стараћу се да их у овој светој лаври испољим, својим радом и трудом – а све у име Бога“ стр. 318. "
"98. 30. јун 1937, јеромонах Димитрије: „У времену од (...) 1932. год. па до (...) 33 год.. провео сам у овоч светој обитељи време као ђак монашке школе. Од (...) 1935 г. па до данас као монах и намесник (...). Одлазим сада у моју стару епархију Горњо Карловачку по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Господина Серафима. Остављам Високе Дечане, ову нашу стару Српску и знамениту Лавру са најлепшим сећањима на ђачки живот и прве монашке дане. Благодаран сам богу, св. Краљу Стефану, настојатељу архимандриту Хаџи Дионисију и целом братству (...)“ стр. 395. ".
Запись, с упоминанием о почти шестилетнем настоятельстве архимандрита Феодосия: "191. 15. септембар 1946, вероучитељ Лазар Бабић из Београда: „Шестолетни Дечани Краља нашег св. Стефана и целога напаћенога рода нашег сачувани су у овом страшном рату 1939-1945 год. великим напорима и ужасним понижењима архимандрита Теодосија (...) и његовог братства“ стр. 461".
Источник: Урош Микетић, Чарна Булатовић, Записи Књиге гостију Високих Дечана од 1935. До 1941: https://www.academia.edu/38034569/ |
||
| Ответить | ||